Proglašenje nezaviosnosti Kosova 2008

NATO napadi na Kosovu su obeležili kraj jednog razdoblja i početak nove epohe. NATO intervencija radi okončanja konflikta na Kosovu je bila neophodan uslov za ostvarenje politike bezbednosti na Kosovu. Ako bi Albanci bili ostavljeni na milosti i nemilosti sudbine, onda bi se konflikt nastavljao decenijama. Jedna od odlika NATO intervencije na Kosovu je činjenica što su po prvi put prvenstvo dobile ljudska prava, komunitarno, građansko i nacionalno pravo jednog naroda u odnosu na suverenitet države, koja je vršila nasilje i teror nad građanima drugačije nacionalosti od većinskog stanovništva.

Status Kosova je odlučen 17 februara 2008 godine proglašenjem njegove nezavisnosti. Kosovo jeproglasilo nazavisnost, oslanjajući se na preporuke međunarodnog posrednika za rešavanje njegovog statusa, Martti Ahtisaarija. Prema Atisaarijevom planu, Kosovo ostaje multietnička zemlja, sa osetnom decentralizacijom u smislu vršenja kompetencija od strane lokalne vlasti. Ovaj plan daje poseban status srpskim istorijskim i verskim objektima na Kosovu i stvara čitav okvir zakona kojima se favorizuje posebno srpska manjina na Kosovu. Rat na Kosovu i njegova nezavisnost dali su novu dimenziju regionalnim odnosima i stabilnosti. Pred Kosovom je izazov uspostavljanja njegovog autoriteta, institucija i pravne države na severu Mitrovice. To otežava integraciju i saradnju u regionu i održava zategnute odnose između Kosova i Srbije.

Časopis Studime Historike, nr. 1-2, Tirana, 2013. Enver Bytyçi. Diplomacia imponuese e NATO-s në Kosovë /Nametajuća diplomatija NATO-a na Kosovu/, 219-222.

Kada su sva nastojanja za ubeđivnje Srbije da prihvati Ahtisarijev plan doživela neuspeh, na Kosovu su započele intenzivne pripreme za proglašenje nezavisnosti. Sve pripreme za proglašenje nezavisnosti su vršene u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom,  posebno sa sažnim državama Zapada. Deklaracija o nezvisnosti Kosova je definitivno proglašena od strane Skupštine Kosova 17. februara 2008. godine.

U svom sadržaju, Deklaracija o Nezavisnosti, koncipira razloge proglašenja nezavisnosti Kosova. Polazeći od zahteva i opredeljenja naroda Kosova za izgradnju društva koje će poštivati ljudsko dostojanstvo i afirmisati ponos i stremljenja njegovih građana, u Deklaraciji se takođe potencira obavezivanje za suočavanje sa tužnom nedavnom prošlošću u duhu praštanja i pomirenja, i posećenosti za zaštitu različitosti naroda Kosova. U Deklaraciji se takođe iznosi i zahvalnost prema međunarodnoj pomoći koja je pružana u političkom procesu Kosova od 1999. godine. Istovremeno, visoko se ocenjuju preporuke specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija, koje su iznete u dokumentu poznatom kao “Ahtisarijev paket”, koji se smatra ka sveobuhvatni okvir koji garantuje prava čoveka i dobro upravljanje. Pozivajući se na gore navedenu Deklaraciju, predstavnici naroda Kosova, izabrani na demokratski način, na Vanrednoj plenarnoj sednici 17 februara 2008 godine su proglasili nezavisnost Kosova. Deklaracija o nezavisnosti, za Kosovo kao nezavisnu, suverenu i demokratsku državu, jednoglasno je usvojena od svih prisutnih poslanika, a takođe je na toj sednici usvojene i zastava i himna Kosova…

Proglašenje nazvisnosti Kosova se zasniva na osnovni dokument međunarodnog prava, na Povelju Ujedinjenih nacija, koja u svom drugom članu jasno ističe pravo nacija na samoopredeljenje, princip koji je prihvaćen i primenjivan, u nekim slučajevima, kada jedna nacija stiče nezavisnost od okupatorske vladavine, oslobođa se okupacije, kao i pravo većinskog stanovništva da ostvari vlast, a ne manjine, ili pak sloboda od aparthejda, principi koji pružaju međunarodni legitimitet aktu proglašenja  nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine. U uvodnom delu Deklaracije o nezavisnoti reafirmiše se želja za evroatlantske integracije i ističe da je Kosovo slučaj sui generis koji proizilazi od nekonsenzualnog raspada Jugoslavije i da ne predstavlja presedan za bilo koju drugu situaciju. Konstitutivni deo nabraja nekoliko principa, a kao prvo opredeljenje je ono istorijsko i svečano i koje se oslanja na Deklaraciju o nezavisnosti SAD. Drugo opredeljenje definiše Kosovo kao demokratsku, laičku i multietničku republiku koja se rukovodi principima nediskriminacije i jednake zaštite pred zakonom. Sledeći princip predstavlja glavnu deklaraciju međunarodnog obavezivanja Kosova da u potpunosti implementira obaveze Kosova sadržane u Ahtisarijevom planu. Sledeće opredeljenje uspostavlja glavne principe budućeg ustava Kosova i obavezivanje da će se poštovati ljudska prava i osnovne slobode građana, kako su definisane u Konvenciji o ljudskim pravima.

Reshat Nurboja. Çështja e Kosovës dhe diplomacia ndërkombëtare 1990-2010./Pitanje Kosova i međunarodna diplomatija 1990-2010/. (Tirana, European University, Tirana, 2018), 110-111. (Disertacion doktorate)

Kosovo i njeni predstavnici tokom tih meseci su se pripremali i koordinisali svoje pripreme sa međunarodnim prijateljima za proglašenje nezavisnosti. Na pragu 17. februara 2008. godine su bile izvršene sve pripreme za proglašenje nezavisnosti. “Proces sticanja nezavisnosti Kosova je sledio veoma specifičnu trajektoriju, uključujući brojne aktere (OUN, NATO, EU, SAD i zemlje Kontakt grupe) i zaokružen je samo kada su usklađeni,  u punoj meri, stavovi između ovih važnih aktera u današnjoj politici donošenja odluka u svetu”… Proglašenje nezavisnosti je pozdravljeno od strane mnogih zemalja sveta i mnoge države su pokazale da su spremne da je priznaju. Reagovanja i protivljeja Srbije i Rusije, kako se očekivalo, bila su oštra. Proglašenje nezavisnosti Kosova je imalo široki odjek u regionu i svetu. “Srpski premijer, Vojislav Koštunica, ja nazvao nezavisnu državu Kosovo lažnom državom i kritikovao američku vladu zbog podrške nezavisnosti Kosova. Srpski predsednik, Boris Tadić, je otputovao u Nju Jork radi učešća na vanrednoj sednici SB OUN, koja je bila orgaizovana na zahtev Rusije. Moskva je zatražila od OUN da anulira nezavisnost Kosova, ali SAD, Francuska, Engleska i Belgija su se suprotstavile ovom zahtevu Rusije.

Oni koji su verovali da će nakon proglašenja nezavisnosti biti jasnog i istinskog državnog upravljanja na Kosovu, demokratsko polaganje računa i pune jasnoće u pogledu budućnosti Kosova, počeli su da se razočaraju. Upravljanje na Kosovu je postajalo još zamršenije. Autoriteti koji su vladali nezavisnim Kosovom bili su umnoženi i zamršeni kao nikada ranije. Kosovom je tada upravljala Vlada Kosova, Međunarodni civilni ured, EULEX, UNMIK, i Srbija preko njenih paralelnih institucija na Kosovu! Republika Kosovo, de facto, i nakon proglašenja nezavisnosti, je ostala podeljena. “Ni Vlada Kosova niti međunarodno prisustvo i njegove misije nisu imale efektivnu kontrolu na Severu Kosova. Međunarodni civilni ured (ICO) i njegov predstavnik, Piter Fejt, su bili zaduženi od strane Međunarodne upravljačke grupe (ISG) da nadgledaju primenu Ahtisarijevog plana kao sastavnog dela Ustava Kosova. ICO i Vlada Kosova su bili nosioci i strategije za Sever, a ICO je bio odgovoran za stvaranje opštine Severna Mitrovica, i u oba slučaja e može konstatovati da je bilo neuspeha u realizaciji”. I UNMIK, nakon proglašenja nezavisnosti, se ustručavao da prenese svoje kompetencije na misiju EU za vladavinu zakona, EULEX. Ipak,  UNMIK je bio primoran da izvrši svoju rekonfiguraciju i ponovo definiše voje zadatke i obaveze kako bi obezbedio stalno prisustvo na Kosovu, posebno na severu Kosova. Generalni sekretar OUN, Ban-Ki-Mun, kao da se žalio Savetu bezbednosti kada je izveštavao da su “stupanjem na snagu Ustava Kosova, kosovski zvaničnici oduzeli od UNMIK-a vlast na efikasan način”. Uprkos mnogim problemima, nejasnoćama i raznim autoritetima i misijama, što je stvaralo ne tako malu konfuziju, Kosovo i njegove institucije su zabeležili “zadovoljavajući” napredak kako bi se okončalo međunarodno nadgledanje. Mđunarodna upravljačka grupa, kako izgleda (ne)zadovoljna radom ICO i njegovog predstavnika, je proglasila završetak nadgledanja nezavisnosti Kosova.

Xhevat Bislimi. Kosova dhe plani i Ahtisarit/Kosovo i Ahtisarijev plan.
http://jp-marredhenienderkombetare.blogspot.com/2014/11/kosova-dhe-marredheniet-nderkombetare.html

Vlada Srbije- Odluka o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti

Vlada Republike Srbije donela je na sednici održanoj 14. februara 2008. godine Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti.

Vlada Srbije podnela je zahtev za hitno sazivanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa Predlogom odluke Narodne skupštine Republike Srbije o potvrđivanju Odluke Vlade Republike Srbije o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti.

Integralni tekst „Odluka o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti“ koji je Vlada Srbije danas usvojila glasi:

Polazeći od činjenice da je Republika Srbija međunarodno priznata država, jedan od osnivača i član Ujedinjenih nacija, kao i da je član mnogih drugih međunarodnih organizacija;

Da se na Republiku Srbiju, kao i na sve ostale države članice Ujedinjenih nacija, primenjuje osnovna načela i norme Povelje Ujedinjenih nacija kojima se garantuje i jemči suverenitet i teritorijalni integritet nezavisnih država u njihovim međunarodno priznatim granicama;

Da Ustav Republike Srbije jemči suverenitet i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije, kao i da Ustav Republike Srbije izričito određuje da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Kosova i Metohije svi državni organi, pa i Vlada Republike Srbije, imaju ustavnu obavezu da zastupaju i štite državne interese Republike Srbije na Kosovu i Metohiji;

Da je Narodna skupština Republike Srbije 26. decembra 2007. godine usvojila Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, u kojoj se utvrđuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova, kao i priznanje nezavisnosti Pokrajine od strane bilo koje države, predstavljali grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Povelje Ujedinjenih nacija, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije;

Da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izričito predvidela da je Kosovo i Metohija integralni deo Republike Srbije, da je potvrdila „privrženost svih država njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu”, kao i da je ta pravna činjenica izričito navedena i u ranijim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1160, br. 1199, br. 1203 (sve od 1998. godine) i br. 1239 od 1999. godine;

Izražavajući bezrezervnu privrženost Povelji Ujedinjenih nacija i principima i načelima suverene jednakosti država članica Ujedinjenih nacija koji čine osnov Povelje Ujedinjenih nacija, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na osnovu koje je uspostavljena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, kao i snažno opredeljenje Republike Srbije da se poštuje međunarodno pravo koje čini temelj sveopšteg mira i bezbednosti u svetu,

Na osnovu člana 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije, člana 123. tačka 3. Ustava Republike Srbije, člana 182. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05-ispravka i 101/07),

Vlada Republike Srbije donosi

ODLUKU O PONIŠTAVANjU PROTIVPRAVNIH AKATA PRIVREMENIH ORGANA SAMOUPRAVE NA KOSOVU I METOHIJI O PROGLAŠENjU JEDNOSTRANE NEZAVISNOSTI

Poništavaju se akti i radnje privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji kojima se proglašava jednostrana nezavisnost, jer narušavaju suverenitet i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije zajemčenu Ustavom Republike Srbije, Poveljom Ujedinjenih nacija, Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 1999. godine i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i važećim međunarodnim pravom. Ovi akti i radnje predstavljaju nasilno i jednostrano otcepljenje dela teritorije Republike Srbije, i zato su nevažeći i ništavni. Ovi akti i radnje ne proizvode nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, kao ni i u međunarodnom pravnom poretku. Jednostrano otcepljenje dela teritorije suverene države predstavlja pravno nasilje nad Republikom Srbijom i nasilje nad važećim međunarodnim pravom.

Vlada Republike Srbije i ovom odlukom potvrđuje da je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog i državnopravnog poretka Republike Srbije na osnovu Ustava Republike Srbije i Povelje Ujedinjenih nacija.

Vlada Republike Srbije i ovom odlukom potvrđuje da su Srbi i svi građani Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji priznaju državu Srbiju u potpunosti punopravni i ravnopravni građani Republike Srbije, i da imaju puno pravo da ne priznaju nelegalne akte o proglašavanju jednostrane nezavisnosti.

Vlada Republike Srbije potvrđuje spremnost da na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija sprovodi Ustav i zakone, kao i celokupan pravni poredak Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije zahteva da i sve druge, Ustavom određene državne institucije i organi Republike Srbije, preduzmu sve ustavne i zakonske akte i mere kojima se obezbeđuje i osigurava Ustavom Republike Srbije zajemčena jedinstvenost i nedeljivost teritorije Republike Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkim sporazumom između Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.

Pozivajući se na Rezoluciju Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, posebno na tačku 5. Rezolucije u kojoj Narodna skupština traži od Vlade Republike Srbije da sa Evropskom unijom utvrdi da misija Evropske unije ne može doći na teritoriju Republike Srbije, na Kosovo i Metohiju, bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Vlada Republike Srbije proglašava ništavnim sve odluke organa Evropske unije o slanju misije na Kosovo i Metohiju. Kao protivpravne, ove odluke za Republiku Srbiju nemaju nikakvo pravno dejstvo i ne proizvode bilo kakve obaveze Republike Srbije prema Evropskoj uniji, niti prema bilo kome ko bi ih sprovodio.

Vlada Republike Srbije zahteva hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj bi saglasno Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 odmah bio poništen protivpravni akt o proglašavanju jednostrane nezavisnosti Pokrajine. Vlada Republike Srbije zahteva da specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija preduzme sve mere koje mu stoje na raspolaganju prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i prema drugim aktima tog organa Ujedinjenih nacija, da spreči kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i da odmah poništi sve akte i radnje kojima se protivpravno proglašava jednostrana nezavisnosti Pokrajine, kao i da predupredi svako dalje kršenje te rezolucije, drugih akata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Povelje Ujedinjenih nacija i važećih normi i pravila međunarodnog prava.

Vlada Republike Srbije zahteva od svih država članica Ujedinjenih nacija da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, saglasno međunarodnom pravu, Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=83040

Politika, 27.03.2008

Ивица Дачић, шеф посланичке групе СПС-а, казао је да владину одлуку подржава, јер социјалисти не желе да руше преко потребно јединство и додао да је, „нажалост, ово сатисфакција за политику коју су социјалисти водили према Космету, а изгубили смо време оптужујући једни друге”. Он је додао да политичари у Србији немају други избор, већ да одбију отимање дела своје територије. Он је додао и да Србија „не може мирно гледати, мораће да интервенише наша војска и полиција, ако Кфор не може и неће да брани Србе и спречи њихов егзодус, ако буду нападнути”.

Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, казао је да је и за ЛДП неприхватљиво једнострано проглашење независности, да је то „наш велики пораз, није први, али, можда највише боли, зато што се кроз њега прелама пуно неправде, суровости и зато што се свако од нас осећа као жртва, зато што свако од нас мора да плати цену за оно што је у наше име чињено”. Он је истакао да је данас на нашој страни међународно право, али „толико пута смо га заобишли, па су други осетили потребу да погазе међународно право”. Јовановић је рекао да не може да подржи владину одлуку, да ЛДП жели договор са Албанцима, да нам је потребно суочавање са самима собом и да је ЛДП спреман да „заједно радимо како бисмо променили Србију, а онима који организују митинге поручујем да распишу изборе”.

Kosovski poslanici proglašavaju nezavisnost
Kosovski parlament jednoglasno je podržao deklaraciju o nezavisnosti od Srbije, na istorijskoj sednici.

Proslave su se nastavile tokom noći nakon što je premijer Hašim Tači (Hashim Thaci) obećao demokratiju koja će poštovati prava svih etničkih zajednica.
Premijer Srbije je osudio SAD zbog pomaganja u stvaranju “lažne države”.
Kasnije je došlo do podele u Savetu bezbednosti kada je Rusija rekla da nema osnova za promenu rezolucije iz 1999. koja je Kosovo predala UN-u.
Sedam zapadnih zemalja saopštilo je da je prilično jasno da se situacija nastavila dalje.
Pogledajte mapu Kosova podeljenog po etničkim zajednicama
Desetine hiljada ljudi od jutra je šetalo ulicama glavnog grada Kosova, Prištine.
Kada su se vesti o deklaraciji parlamenta proširile, u centru grada su izbili vatrometi, petarde i slavljenička pucnjava.
Gužve su opkolile spomenik nezavisnosti koji je otkriven tokom večeri i koji su potpisali g. Tači i kosovski predsednik Fatmir Sejdiu.
Etnički Albanci organizovali su bučne proslave u makedonskoj prestonici, Skoplju, i u Briselu, ispred sedišta NATO-a i Evropske unije.

Ručne bombe

Prvi znak nevolje na Kosovu nastupio je u srpskom etničkom području u žarišnom gradu Mitrovici, gde su dve ručne bombe bačene na zgrade međunarodne zajednice.
Jedna je eksplodirala u zgradi suda UN-a, dok druga, bačena ispred kancelarija za koje se očekuje da će smestiti novu misiju EU, nije eksplodirala.
U Beogradu su demonstranti bacali kamenje na Ambasadu SAD-a i razbijali prozore na njoj, dok je specijalna policija za nerede pokušala da odbije grupu od oko 1.000 ljudi.
Demonstranti, opisani kao bande mladih, takođe su napali restoran MekDonalds, zgradu Vlade

Srbije i Ambasadu Slovenije koja je trenutno predsedavajuća EU.
Nekoliko srpskih ministara otputovalo je na Kosovo kako bi pokazali svoju podršku etničkoj srpskoj manjini.
Deset kosovskih poslanika bojkotovalo je skupštinsku sednicu u znak protesta zbog deklaracije.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica okrivio je SAD za koje je rekao da su „spremne da krše međunarodni poredak zbog sopstvenih vojnih interesa“.
“Danas, ova politika sile misli da je trijumfovala osnivanjem lažne države,” rekao je gospodin Koštunica.

Potraga za ravnopravnošću

Deklaracija je odobrena brojem glasova. Niko se nije protivio.
Nažalost, danas Kosovo i Srbija postaju dve potrošne šahovske figure EU/NATO-a i Rusije
Međunarodno vojno i civilno prisustvo – takođe predviđeno Ahtisarijevim planom – je dobrodošlo, rekao je premijer.
Na novom Kosovu niko ne bi trebalo da se plaši diskriminacije, rekao je, obećavajući da će iskoreniti svaku takvu praksu.
Deklaraciju su potpisali svi prisutni poslanici.

Ruski protest

Savet bezbednosti UN-a kreće na hitnu sednicu u nedelju uveče nakon što je Rusija pozvala Ujedinjene nacije da proglase kosovsku deklaraciju nelegalnom.
Generalni sekretar UN-a Ban Ki-Mun (Ban Ki-moon) pozvao je sve strane da se pridržavaju svojih obaveza i suzdrže se od nasilja.

Ruski ambasador UN-a Vitalij Čurkin (Vitaly Churkin) rekao je novinarima da je rezolucija kojom se dozvoljava UN-u da upravlja Kosovom od 1999. godine i dalje na snazi, tako da ne može biti zakonskog osnova za bilo kakvu promenu statusa.
Ali, sedam zapadnih država reklo je da se Savet bezbednosti UN-a ne može složiti o budućnosti Kosova i da su svi napori za postizanje ishoda pregovaranjem iscrpljeni.
“Žalimo što se Savet bezbednosti ne može složiti o napretku, ali ovaj zastoj je jasan već nekoliko meseci,” izjavio je ambasador Belgije u UN-u, Johan Verbeke.
Izjavu je dao u ime Belgije, Francuske, Italije, Velike Britanije, Hrvatske, Nemačke i Sjedinjenih Država.

Ograničenja nezavisnosti

Deklaracija koju je odobrio kosovski parlament sadrži ograničenja za nezavisnost Kosova, kako je istaknuto u planu gospodina Ahtisarija.
Kosovo, ili njegov deo, ne može da se pridruži nijednoj drugoj državi. Nadgledaće ga međunarodno prisustvo. Oružane snage biće ograničene i obezbediće snažne odredbe za zaštitu srpske manjine.
Priznanje od strane mnogih država EU, uključujući Veliku Britaniju i druge velike zemlje, uslediće u ponedeljak nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu, kaže Pol Rejnolds (Paul Reynolds) iz BBC-a.
Očekuje se da će i SAD objaviti svoje priznanje u ponedeljak.
Tri države EU – Kipar, Rumunija i Slovačka – poručile su drugim vladama EU da one neće priznati Kosovo, kaže naš dopisnik.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova navelo je da bi zapadno priznanje nezavisnog Kosova moglo imati posledice za gruzijske otcepljene pokrajine Abhaziju i Južnu Osetiju.
http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/7249034.stm

Čitanje Deklaracije o Neavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine.
https://www.koha.net/arberi/76151/17-shkurt-2008-dita-kur-kosova-shpalli-pavaresine/

Priština 17. februar 2008., doček građana u blizini parlamenta povodom proglašenja nezavisnosti Kosova.
https://www.evropaelire.org/a/1831406.html

Zastava i grb Republike Kosovo, zvezde predstavljaju šest glavnih etničkih zajednica koje žive na Kosovu, a mapa nedodirljivost njegove teritorije.
https://www.podiumi.com/2017/04/26/pse-ka-6-yje-ne-flamurin-e-kosoves/

Spomenik New Born, simbol rađanja nove države-Kosova.

Karikature novine “Koha Ditore” februara 2008., autora Jetona Mikulovcija,

Karikature novine “Koha Ditore” februara 2008., autora Jetona Mikulovcija,

Dokumentarni filmovi

Clashes in Belgrade in wake of declaration of Kosovo independence
(AP Archive)

Independence celebrations in Kosovo (AP archive)

Blendi Fevziu, documentary: Days of Kosovo, Independence